Da li je zaista skup i nekomforan?
Čovek kao životinjska vrsta je rob sopstvenih konvencija i navika. Začaureni da sve merimo prema tradicionalnom modelu stacionarnog života u kućama, potpuno smo nesposobni da sagledamo prednosti nomadskog života. Na prvi pogled, čovek pomisli da ne može da živi u pokretu, putujući, da je to nešto mnogo skupo, mnogo neudobno i nesigurno, ne razmišljajući o tome kakve on živeći stacionarno enormne obaveze i troškove ima – kupovina zemlje, kupovina/gradnja kuće (ili plaćanje zakupa), kupovina nameštaja, plaćanje raznih dozvola i taksi, poreza na imovinu, plaćanje komunalija, plaćanje grejanja… Ne treba biti veliki matematičar da bi se shvatilo da je stacionarni život zapravo najskuplji oblik života.
Uopšte ne stoji da je nemoguće komforno (i jeftino) prezimiti zimu nomadski. Svejedno da li imate mali terenac sa krovnim šatorom ili veliki kamper koji ima gotovo sve elemente komfora stacionarne kuće, vazdušni vebasto, sposoban da greje i do 50 kvadratnih metara, trošiće vam otprilike 0,1 litar dizela na sat. Dakle, grejanje će vas na sat koštati 15 dinara. Možda je to na mesečnom nivou nešto malo skuplje od onoga što plaćate za grejanje svoje kuće/stana, ali nemojte da zaboravite ostale troškove, koje ovako nemate (na primer, račun za struju, koju u pokretnoj kući obezbeđujete solarnim panelima).
Drugo, kada ste u pokretu, niste “osuđeni” da vreme provodite u podneblju sa nepovoljnom, hladnom klimom. Začas se možete spustiti negde na mediteran i prezimiti na sasvim prijatnih petnaestak stepeni u plusu, gde vam grejanje praktično nije ni potrebno. Svaki put na nekom drugom mestu, upoznajući nove predele i oplemenjujući sopstveni život na taj način.
A šta sa poslom?
Biti nomad ne znači samo stalno putovati, to predstavlja jednu radikalnu promenu životne koncepcije, koja uključuje i lični pogled na način obezbeđivanja egzistencije. Naša civilizacija je ustanovila stacionarni život i svakodnevni rad na određenom mestu sa fiksnim radnim vremenom kao standard. Većina ljudi živi na taj način, i ne razmišlja da li je moguć drugačiji život.
A raditi kao frilenser je itekako moguće. U današnjem (u pozitivnom smislu) globalizovanom svetu, sa jedinstvenim tržištem rada i uznapredovalim telekomunikacijama i IT tehnologijom, sve je više poslova koji se za bilo koga na planeti mogu raditi sa bilo koje tačke na planeti, a gde rezultati rada posredstvom interneta momentalno bivaju isporučeni poslodavcu. Sedeli vi u nekom zagušljivom ćumezu u centru Beograda ili na plaži na Kritu, svejedno. Mnogi poznati (a i manje poznati) svetski fotografi, recimo, žive nomadski, što čak predstavlja vetar u leđa poslu koji rade. Ima još puno primera i još puno poslova koji se tako mogu raditi.
Naravno, ima i onih poslova koji se tako ne mogu raditi. To čime ćete se u životu baviti birate na osnovu željene životne koncepcije. Ako ste nezadovoljni svojim životom, ako on u vama izaziva teskobu, ne dozvolite da budete rob okolnosti u kojima ste se zatekli, i koje ćete kao breme nositi na leđima do kraja svog mizernog života. Preuzmite kontrolu nad životom i skupite hrabrosti za radikalne promene. Koje možda vaši bližnji neće biti u stanju da isprate. Ali možda i hoće. Nije mali broj čitavih porodica koje žive i rade nomadski. Što svakako traži oslobođenje uma od svih predrasuda i kalupa u koje je od trenutka rođenja, kroz odgoj, edukaciju i sazrevanje sateran. Praktično SVAKI naizgled nužni aspekt čovekovog socijalnog bivstvovanja ima svoju nomadsku alternativu, samo treba uložiti malo napora i razmišljanja u pronalaženje rešenja.
Ništa nije ni teško ni komplikovano ukoliko to čitavim svojim bićem želite. Samo se postavlja pitanje imate li hrabrosti da iskoračite iz kolotečine i svoje želje pretvorite u stvarnost?
Free your mind.
