Kada sam bio mlađi previše sam idealistički posmatrao svet. Bio sam ubeđen da ljudi imaju mnogo više slobode nego što je zaista imaju. Nisam video nevidljive niti uslovljavanja i kontrole ljudi, kojima je naša svakodnevica protkana kao kakva paukova mreža. Nisam razumeo sve ono od čega su ljudi ovisni. Nisam razumeo njihove strahove. Kretao sam se kroz ovaj svet kao što neka pčela ide s cveta na cvet, bez previše svesti o tome kako ljudi posmatraju moju različitost, i kako me sistem vidi. Vremenom su se čula i intuicija malo razradili, postao sam svesniji svog okruženja i sopstvene pozicije u njemu, i počeo sam da primećujem tanane reakcije ljudske psihe “između redova”. Continue reading “Nevidljive niti neslobode”
Nevidljive niti neslobode
