Hajde da počnemo otvoreno da govorimo o tome. Zvanična državna ekološka doktrina zemalja zapada (koja ima najjače uporište u EU), kao i ideologija i politika koju zastupaju “zelene” stranke je izuzetno štetočinska. Sve se svodi na tobožnju ugroženost planete emisijama CO2 (što jednostavno samo po sebi nije tačno, CO2 je potreban za razvoj biljaka, i ne dovodi do efekta staklene bašte i rasta temperatura) i ničim utemeljenu tvrdnju da čovekova aktivnost proizvodi alarmantne količine dotičnog. Sva rešenja koja se predlažu za tobožnju “borbu” protiv CO2 imaju za cilj da enormno povećaju životne troškove stanovništva kroz poskupljenje energije i nove poreske namete, temeljno razore određene industrije i na veštački način poguraju određene tehnologije čija je ekološka smislenost vrlo upitna, a koje forsiraju određeni lobisti koji svojim kapitalom direktno finansiraju “zelene” stranke i NVO sektor. Vetar u leđa tom pogubnom projektu daje i većina zvaničnih medija, koji su u vlasništvu istih tih lobista. Samo neko ko uopšte ne razmišlja svojom glavom, već prihvata zdravo za gotovo ono što mu mediji serviraju, može da nasedne na tu ispraznu, i potencijalno veoma opasnu priču. Krajnji cilj je ne samo enormno povećanje životnih troškova, već i ideološka promena karaktera savremene civilizacije, koja bi od jednog prilično liberalno orijentisanog društva prerasla u autoritarno, sa gomilom zabrana i restrikcija, koje unose snažne elemente diktature i drastično ograničavaju ljudske slobode.
Dakle, ta oficijelna “zelena” ideologija koja se na globalnom nivou gura (a koju vidim da kao papagaji fura i Trivanovo ministarstvo i njegovi domaći sateliti nakačeni na tu globalnu “eko” sisu) barem je jednako opasna kao i nekadašnja komunistička diktatura. I zapravo predstavlja vid levičarskog ekstremizma. Rat sa njima nam tek predstoji.
Related Images:
