gandalf

23. February 2021.

Čovek kao strano telo u prirodi

Kompletna sistemska doktrina gazdovanja prirodom usmerena je ka tome da se ljudi u prirodi osećaju kao strano telo. Koje u prirodu odlazi kao u bioskop ili muzej, strogo nadzirano i tek povremeno (poželjno u grupama), i koje u njoj nema pravo da čini ništa osim da hoda po unapred zacrtanoj maršruti i u okviru definisane satnice. Povratak čoveka kao individue prirodi, za sistem je jeres. Daleko bilo noćenje u prirodi, bez nadzora i na mestima koja za to “nisu predviđena”. Ne daj bože paljenje logorske vatre, ili sakupljanje jestivih plodova, a da prethodno nije zatražena dozvola, i plaćena naknada za to. Sistem jasno pokušava da nam stavi do znanja da priroda ne pripada nama, niti mi pripadamo njoj.

Related Images:

10. February 2021.10. February 2021.

Deklaracija o nepovredivosti ličnog integriteta i suvereniteta i fundamentalnim pravima Slobodnog Čoveka

Ovom deklaracijom ja, Aleksandar Veljković, uređujem svoja ljudska prava i odnose sa svim entitetima, individualnim i kolektivnim, na planeti Zemlji.

Moj lični suverenitet je nepovrediv. Ne smatram se podanikom nijednog planetarnog režima, ne smatram da prema dotičnima imam bilo kakve obaveze, niti da sam dužan da izvršavam njihova naređenja.
Odbacujem državljanstvo, kao vid priznavanja tuđe nadležnosti nad sobom i pokornosti gospodarima, i proglašavam sebe za slobodnog stanovnika planete Zemlje.
Smatram da me samo prirodni i moralni zakoni obavezuju. Nijedan zakon bilo kog planetarnog režima nisam u obavezi da izvršavam, ukoliko nije u skladu sa mojim moralnim i duhovnim načelima.
Svaki pokušaj prinude ili akt agresije učinjen prema meni od strane trećih lica, bilo u sopstveno ime ili kao eksponenata režima, smatraću objavom rata, i zadržavam pravo da preduzmem sve što smatram za nužno kako bi se pokušaj povrede mog ličnog integriteta i suvereniteta odbio.
Zadržavam pravo da za svaki vid mučenja, prinude ili pljačke izvršen nada mnom, koji nisam imao mogućnosti da izbegnem i koji je rezultovao privremenim ili trajnim ugrožavanjem ili gubitkom mojih fundamentalnih prava proglašenih ovom dekaracijom, ili materijalnom štetom, preduzmem proporcionalne mere kompenzacije ili kažnjavanja vinovnika, u skladu sa sopstvenim moralnim principima i osećajem za pravdu.
Po principu reciprociteta, oslobađam režime, njihove institucije i pojedinačne eksponente bilo kakvih obaveza prema meni, u bilo kakvim okolnostima, i ne očekujem od njih da mi po bilo kom osnovu pružaju bilo kakve garancije, usluge ili zaštitu.
Moj odnos prema drugim pojedincima na planeti Zemlji biće uređen na osnovu mojih moralnih načela, osećaja za ferplej i pravdu, a držeći se osnovnog principa “ne čini drugome ono što ne želiš da on tebi čini”.
Kompletnu odgovornost za sopstveni život i zdravlje preuzimam na sebe.

Related Images:

7. December 2020.16. December 2020.

Zašto vozila u prirodi ne treba zabraniti?

Često smo svedoci zgražavanja šetača po prirodi nad “gnusnim” vlasnicima terenskih vozila, koja, po njihovom mišljenju “uznemiruju, uništavaju i zagađuju” prirodu, sa zaključkom kako “to treba zabraniti”. Podršku sasvim sigurno imaju i u raznim ekološkim organizacijama, kao i u državnim strukturama, tako da se pravo na život onih koji su izabrali da se na ovaj način kreću kroz divljinu svake godine sve više dovodi u pitanje. Ali hajde da ovoj problematici priđemo hladne glave, logički, da vidimo šta je od svega što se tvrdi istina, a šta predrasuda, i da li je takva tendencija zaista opravdana.

Smatram da se kretanje vozilima kroz divljinu nikako ne bi smelo zabranjivati, iz barem dva ključna razloga: